Ознаке

01/11/2026

ТЕОРИЈЕ ЗЛА: Од трагедије до мита

    Све теорије завере, без изузетка, структурно су идентичне и служе једној сврси – да хране систем духовне атрофије. То више нису ни теорије, већ трајно стање свести, манифестација једне те исте болести. Оне нису само замена за веру; оне су вера у служби зла (1).

    Поводом најаве обележавања годишњице трагедије у Новом Саду од стране грађана, председник Србије Александар Вучић недавно је изјавио да ће „одговорни и верујући људи отићи у цркву и запалити свеће, док ће неодговорни изводити сатанистичке и паганске обичаје“ (2). У тој једној реченици сажета је сама срж зла: председник преузима улогу врховног свештеника и изводи јавни егзорцизам, проглашавајући комеморацију жртава за сатанистички ритуал. Изопаченост друштва се не огледа кроз паганске обичаје, већ кроз потпуни губитак осећаја за светост. То је стање у којем се и најдубље трагедије користе као средство за контролу масе. Бол постаје цитат, морални гнев „шер“, а колективна траума тема за интернет дебату – нико више ни не зна шта се заправо десило.

Фотографија са протеста у Новом Саду - акција "Руке су вам крваве", Трг слободе

Извор: Фото - Александар Латас / Данас


Напад на „будућност Србије“

    Када тринаестогодишњак 3. маја 2023. у Основној школи „Владислав Рибникар“ почини масакр (3), реална питања, као што су: систем менталног здравља, безбедност у школама, култура насиља, доступност оружја – убрзо су замењена шизофреним, потпуно апстрактним теоријама завере које су доводила у питање чак и смрт саме деце! Када се, само дан касније, догоди и масакр у околини Младеновца, две одвојене, ужасавајуће трагедије стапају се у једну велику теорију. Уместо одговорности државе и институција, покреће се хајка на невидљиве силе. И ту, управо ту почиње право зло: трагедија се претвара у мит.

    Убрзо након масакра, малолетни починилац је добио своју фан-групу и постао икона, несхваћени геније и жртва, не само система и друштва, већ и самих демонских сила. Тако зло више није било порицано; оно је било слављено. Протести су угушени, а на сцену су ступиле нове теорије које нам пласирају сада неки други.

    Механизам порицања успостављен након Рибникара, поновио се са готово математичком прецизношћу, након обрушавања надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду 1. новембра 2024, када је погинуло шеснаесторо људи. Између та два догађаја стоји видљива разлика: масакр је одраз трулежи система који се обрушио на читаво друштво. Обрушавање надстрешнице је систем који се урушио сам у себе. И овде су питања о корупцији система и одговорности институција затрпана фантастичним наративима: „диверзија“, „саботажа“, увод у „обојену револуцију“. Одмах након првих студентских протеста створен је континуитет параноје. „Црвене руке“ проглашене су симболом тајне службе, наводно виђене и током масакра у Рибникару.

Фотографија са протеста у Београду поводом обрушавања надстрешнице у Новом Саду

Извор: РЕУТЕРС / Марко Ђурица

    Најјезивије од свега, годину дана од обрушавања надстрешнице и даље немамо јасне одговоре на основна питања, нити се види објективно разрешење злочина. Уместо истраге, водила се полемика о Сајму књига, а уместо одговорности, добили смо нове теорије, рецимо, како је Миша Бачулов неколико минута пре несрећног догађаја пролазио туда са детонатором. И не само то! Главно питање око највећег државног проблема, пред саму годишњицу помена на страдале жртве, било је: „Кога јебе Вујадин Савић?“ Трагедија није разрешена, није чак ни ожаљена – она је замењена новим надражајима.

    Теоретичари завере служе систему који и сами критикују, а најразорнији доказ томе лежи у њиховој апсолутној пасивности. Њихов „отпор“ своди се једино на конзумирање и дељење информација. То зло више не тражи душе; тражи пажњу. Оно не нуди спасење, већ илузију спасења. Оно није позив на промену, већ осећај побуне без икаквог дејства. Свет се не распада од „великих грехова“, већ од милиона бескорисних информација. А те информације не шири „зли запад“; шире је највиши државни званичници и медији.


Служба таме

    Процес разградње друштва доживео је своју кулминацију када је сам државни врх преузео улогу главног теоретичара завере. То је тренутак када параноја престаје да буде симптом болести и постаје државна идеологија. Завереничка свест се више не толерише; она се производи. Крајња завера није у томе да постоји тајни план, већ у томе да плана уопште нема. Постоји само аутономна, самоодржива машинерија, толико моћна да јој више нису потребни ни „владари из сенке“.

    Зло није пука последица одсуства мишљења; оно је систем који је активно против мишљења. Власт се више не брани аргументима, чињеницама и законима. Она се брани анатемом. А када држава почне да говори језиком теологије, она не уздиже политику на ниво светог – она злоупотребљава свето и користи га као оружје. И народ аплаудира, верујући да је видео егзорцизам. То је коначна фаза: завера више није теорија о систему; она јесте систем.


Суштина борбе

    После годину дана, иза нас стоје бројне суспензије, откази и претње, поломљене вилице, сузавци и шок-бомбе, па чак и пријаве о употреби „звучног топа“. Испред нас, и даље стоји он – тај исти председник Александар Вучић који, наспрам свега, грађанско неслагање проглашава за ритуално зло.

    Колико год нам се захтеви за правдом и одговорношћу институција чинили далеким, нико, али нико нам не сме одузети право на борбу. А човек који се бори за истину спреман је да, чак и у последњим данима постојања света, камоли ове власти, достојанствено на том путу стоји, с правом на наду.

    Неће ова власт остати упамћена по томе што је крала, шта је крала и колико, него што јој ништа није било свето.

Фотографија са протеста у Београду, 15. марта 2025. године
Фотографија не подлеже ауторским правима

Списак извора и литературе:
(1) Текст „Теорије зла“ део је много шире студије есејског формата под називом „Теорије за вере“, коју коауторски потписују Милица Стојановић и Владимир Томић
(2) „Вучић: Блокадери ће 1. новембра изводити сатанистичке и паганске обичаје“, Н1, 17. октобар 2025. – Н1 Инфо РС
(3) Преглед спорења и јавних реакција (енциклопедијски са референцама) Вишеструко убиство у ООШ „Владислав Рибникар“

29/10/2026

Иронија и побуна

Миладин Шеварлић,
о књизи стихова „Хлеба и цигара!“ Милице Стојановић



    Овде је реч о поезији веома личној, коју фасцинантна експресивност уздиже изнад нивоа приватности једне људске судбине. Овде приватност храни убитачну експресију која нас води у сфере где се оцртавају контуре једног света, света у којем живимо сада и овде. Тако се лично храни општим, а опште се храни соковима личног, и тако се ствара добитна комбинација или синтеза, на каквој пристојна уметност и почива.

    Већ сам наслов, што пародира латинско Panem et circenses, даје основну ироничну интонацију овој збирци. Иронија је проверен и ефикасан поступак који нас спасава од баналности. Дијалектички парадокс уметности је у томе што не сме да представља опште место, нити, пак, да одише приватношћу, а мора у исто време да се ослања и на општа места (јер она дају надлични смисао) и на приватност (јер она даје непосредну снагу изразу). Иронија се, дакле, јавља као средство које релативизује баналности, како општег, тако и личног исказа.
    Дакле, лично, опште, иронично, прожима се овде, дајући, како снагу, тако и блиско осећање које та поезија може у нама да изазове, а изнад свега лебди иронијом обавијено осећање трагике, безнађа, безизлазности. Али, то трагично осећање, опет, представља жесток катапулт за побуну, која није декларативна, већ избија из самога ткива песничког организма. Тако се успоставља склад између поезије и живота, али без препричавања тзв. стварности, што би било далеко од озбиљне уметности. А уметност Милице Стојановић је озбиљна. У њој је остварена јака и уверљива, али не буквална транспозиција живота у симболичке слике, ма колико оне деловале натуралистички.

    Поезија Милице Стојановић је борба по сваку цену, без обзира на исход. Она, из дубине свога бића добија спасоносну поруку која гласи: суштина је у борби, не у исходу. Борба или Агон, представља основни мотив већине уметничких дела, од почетка човекове свести и културе. Тај Агон своди се, међутим, на „дијалектичку клацкалицу“, где победа или пораз представљају само гориво за нови успон или нови пад. И тако се одвија бескрајна игра нашег живота.

    „Али гле, ни то није сасвим тачно!“, што би рекао Кафка, јер ламент Милице Стојановић представља пре пркос него разочарање. Тај ламент носи у себи толико енергије, да се њоме поништава могућност једнозначног тумачења и из тог слојевитог језгра израста аутентични поетски израз наше песникиње. Све је јасно, а кад - као пажљиви читалац - уђете мало дубље међу слојеве значења ове поезије, онда ипак схватите, без обзира на „торнадо“ јасно усмерених праваца колико је тачно оно што је један индијски филозоф пре хиљаду петсто година рекао: „Поезија је оно што је речено, а још више оно што није речено“. И у тој наоко невидљивој димензији ових стихова рађа се значење које тихо и тајно надилази први ниво директног исказа. А то тихо и тајно значење зове се љубав према животу, чежња за лепотом и сањаним смислом. У томе и лежи значај ових стихова, које не треба буквално и једносмерно тумачити.
    Милица Стојановић је озбиљан песник, који тражи озбиљног читаоца, савезника, саговорника, са којим ће моћи да успостави оно енергетско поље, што чини да песма живи, где се њена права суштина, прима изнутра, без много анализе и рационализације.

    Поезија Милице Стојановић, сем бунта, драме и скривеног сна, представља, дакако, комплементарно панораму света који око ње пулсира и превире, панораму чије садржаје и значења откључава калаузом свога сензибилитета. Али као посматрач света, као посматрач других, она користи фине преливе самоироније; фине, иако је језик бруталан, скандалозан, уличарски, бескрупулозан, неко би рекао и антипоетски - а ми кажемо да тај спој самоироније и поменуте бруталности, чини њен језик поетским; грубим, али, ко је рекао да поезија треба да буде глатка и допадљива већини, као што је то зашећерени, вулгарни кич што односи свој обол свакога дана и копа јаму својим љубитељима који журе да у њу упадну - у ту црну рупу, која гута и поезију и прозу и снове и збиљу нашег живота.

    Са тим светом који нас окружује, Милица Стојановић се суочава без јевтиних сатиричних натруха. Она успева да задржи озбиљност свога стиха који је прошао кроз све зупчанике што мељу душу, кожу, кости - али да све то, упркос драстичности језика, остане у култивисаној мери поетског исказа, ма шта мрски чистунци и малограђани мислили.

    Али, богата је палета којом се Милица Стојановић служи како би ставила огледало пред своје песничко лице. Мислим, на пример, на песму „Старим“, из које провејава једна врста сентименталног лирског песимизма, која нам говори да није све баш онако како изгледа на први поглед.

    Прелиставајући ову несвакидашњу драмску, лирску, бунтовничку књигу у којој је дискретна нада суптилно прожета исто тако суптилним разочарањем, долазимо и до извесне опоре, да кажемо љубавне поезије. Али, и ту се, опет, јавља дух дистанце, где се робусни израз меша са иронијом, али и са нешто искреног ламента - тако да добијамо неконвенционални амалгам, који, међутим, лако налази пут до читаоца.

    Па, опет, горчина аутобиографског исказа - од ламента, до љуте гротеске, али опет, све у оквирима фигура и призора, који се могу сматрати симболичним. Невелика књига набијена интензитетом израза, тематском разноликошћу, убојитим језиком, протестом који је снажан, али није баналан и иронијом која баналности стаје на пут. То је књига овога доба, произашла из духа времена која о томе времену говори више него што се види на први поглед. И најзад, књига исписана, заиста, самосвојним рукописом. Све у свему, збирку песама „Хлеба и цигара!“, Милице Стојановић сматрам релевантном чињеницом у свету савремене српске поезије.


Миладин Шеварлић, драмски писац,
дугогодишњи председник Удружења драмских писаца Србије

У Београду, на Звездари,
14. новембра 2024.


Књигу можете поручити
преко телефона: +381 64 2255786,
или путем мејла: tripolarna@gmail.com,
уплатом на рачун 160-5400100673335-13
Цена књиге је 700,00 + ПТТ

16/09/2026

Жестока критика света без љубави у којем унутрашње дете не може да опстане

Милица Стојановић у својим стиховима оштро удара на све заблуде које осећа у свету којем је окружена. Желећи аутетничност, истину и разоткривајући и саму себе, она не остаје дужна никоме, оштро критикујући оно што јој стоји на путу као препрека. При томе не либи се да у својем песничком изразу уколико је то потребно употреби и по коју примерену псовку како би читалац без задршке осетио искрену побуну против постојеће стварности.

    Свету не треба дете без љубави
    јебем ли вам племе ружно!


    Како у себи помирити свет у којем живимо са светом наших жеља и снова? Или заправо, како се одупрети свом том притиску друштва које од нас захтева да се прилагодимо и будемо подобни чланови „племена“ којем припадамо?

    Збирка поезије Милице Стојановић Хлеба и цигара! састоји се од четири циклуса (Све ће то народ поблатити, Ништа лично (само безлично), Хлеба и цигара (јер, доста смо се играли) и Из шупљег у разно). Хлеба и игара је сложићемо се, од вајкада био идеолошки оквир заједице – намирити, то јест нахранити и забавити како би већина остала послушна и како би чланови те заједнице наставили да раде и привређују. Стојановићева мења ову изреку у Хлеба и цигара, прилагођавајући је на тај начин нашим жаргоном у својеврсну сатиричну поруку.

67. Međunarodni beogradski sajam knjiga / Milica Stojanović - Intervju

    Кроз сумњу критичким и циничним тоном Стојановићева доводи у питање све заблуде које осећа у отуђеној реалности која је окружује. Сумњати треба у све, чак и у себе, а када се чују интуитивни гласови који су јачи од свега осталог „тек тада се усуди / да коначно поверујеш у себе“.

    Поред тога што не можемо имати ту сигурност да о свему дајемо истините судове, ауторка ипак даје шансу сусрету са неким Другим. Највише у песми „Ходник“ она сматра да иако себе види као ходник на ветрометини, где само пролазници ходају и не осврћу се једни на друге, да сама та просторија је једно могуће место сусрета али и место тражења где можемо наћи неког Другог који ће нас променити, којег ћемо ми променити, просветлити. Потом у песми „Нула година“ ауторка даје једну потпуно отрежњућу и оснађујућу животну гному:

    задржати ту радост,
    ту разиграност,
    неуморну жељу за игром,
    гледати све као игру
    и играти се
    упркос свему!


    То је оно дете којем се морамо увек враћати како бисмо могли живети, јер „Како? / А како другачије?“

    Потом, поставља се питање ко ће да заштити обичне људе који остају препуштени сами себи, који живе у сопственом филму, док нарцисоидно мазе своје кућне љубимце? Све наше незадовољство напокон не може нестати резовима естетске хирургије.

    Наше тело остаје она граница, она слепа мрља која нас спречава, закључује на крају Стојановићева, јер оно нам не дозвољава да видимо светлост и постигнемо духовност. На тај начин она се и себи обраћа у песми „Психотерапија“ са „Ничег ту нема божанског, Милице“. Не може се ствар разрешити неким вишим смислом, нечим божанским, увек је потребно уложити напора и трагати.

    Завршетакк ове збирке песама је нешто што заправо увек наново почиње а то је непрекидна авантура проналажења себе и аутентичне и изворне егзистенције.


Никола Оравец,
дипл. филозоф и песник


Књигу можете поручити
преко телефона: +381 64 2255786,
или путем мејла: tripolarna@gmail.com,
уплатом на рачун 160-5400100673335-13
Цена књиге је 700,00 + ПТТ

02/09/2026

Срблиш као језик нове генерације

Упозорење

    Овај речник може проузроковати делимични поремећај говора и језика и довести до трајног оштећења мозга. Пре читања детаљно проучити упутство. О индикацијама, мерама опреза и нежељеним реакцијама, посаветујте се са својим психологом или психијатром.


Упутство

    Читај како је написано. Због правилног изговора, енглески језик читати у оригиналу.


Пролог

    Тих година када су Маце појеле језик, појавили су се први ес-ем-ес-изми (настали куцањем СМС порука), девијантни англицизми (који су као базу користили енглески језик) и остали дебилизми, чији феномен нико још увек није успео да објасни. Тако је настао англосрпски или срблиш, а људи су постали толико лењи да су комуницирали акронимима и скраћеницама.

    Реално живећи свој виртуални свет, људи су све више имали потребу да говоре где пију, шта једу и како се осећају, у нади да ће то некога да интересује, све док виртуалност није постала реалност, а реалност виртуалност.

    У земљи у којој никада неће бити боље, сталеж се мерио по самим именима - што дуже име, то већи углед у друштву. Тако су настали и нови параметри саме интелигенције - што бржи говор, то већа интелигенција и сви су причали као да свршавају, уствари је звучало као да сви серу. Из година претходних ратовања стасала је нова генерција, чији су системи вредности данак самог рата, инфлације и свеопштег хаоса који још увек влада.

Olja Bajrami - NMG JBG

Речник скраћеница и израза из драме "Нација дегенерација"

    Абб - ако буде, буде
    Адовати - (енг. Add) додати
    Афтер - (енг. After) oкупљање после изласка, обично код неког кући
    Агросексуалац - тип мушкарца сељачке лепоте
    Ака - (енг. Also Known As) као
    Акаунт - (енг. Account) налог
    Акцијати - бити у акцији
    Аксесоар - (енг. Accessory) модни детаљ
    Апдејтован - (енг. Update) жаргонски у току
    Аут - (енг. Out) старомодан
    Аутфит - (енг. Outfit) одећа, гардероба
    Бај - (енг. By) из
    Балавандер - балавац, обично малолетник
    Батаљонка - тип девојке којој није довољан ни цео батаљон
    Бедак - лоше расположење
    Бекстејџ - (енг. Backstage) иза бине, позади
    Бембара - BMW
    Бемвишка - BMW из милоште
    Биливити - (енг. Believe) веровати
    Бизи - (енг. Busy) заузета обавезама
    Бјути - (енг. Beauty) леп, лепота
    Блеја - дангуба
    Блок - (енг. Block) блокирати, онемогућити
    Блондина - плавуша
    BMW - врста коктела
    Boxer - (енг.) врста коктела
    Бомба - тип девојке неописиве лепоте и/или грађе
    Бос - (енг. Boss) газда, главни
    Бренди - (енг. Brand) брендирано, маркирано
    Брука - израз за нешто много добро
    Брутално - израз за нешто много добро
    BTW - (енг. By The Way) узгред, буди речено
    Бук - (енг. Book) албум с налепљеним фотографијама
    Бзвз - безвезе
    Ццццц… - цоктати
    Цевке - девојке у погрдном смислу речи
    Цирка - пијанка у умереној количини
    Цм - центиметар
    Чет - (енг. Chat) ћаскање, дописивање
    Ћеш - хоћеш
    Даун - (енг. Down) лоше расположење
    Де-ем сат - (ДМ Сат) сателитска музичка телевизија Драгане Мирковић
    Днс - данас
    Добровољке - тип девојака које дају добре воље
    Дођошке - особе које су скоро дошле из села у град
    Долчева колекција - колекција марке "Dolce & Gabbana"
    Достојевски - тип мушкарца до сто кила
    Дс - где си
    Дудл-дудл - пушење, орални секс
    Дунавски бисер - вода са чесме
    Џ - џабе
    Џаџа - јаја
    Џони Браво - лик из цртаног филма
    Екс бф - (енг. Ex Boyfriend) бивши дечко
    Ексер - екстази
    Екстра - (енг. Extra) у жаргону израз за нешто много добро
    Екшли - (енг. Actually) заправо
    Фак оф - (енг. Fuck Off) одјеби
    Фенси - (енг. Fancy) модерно или у жаргону израз за нешто много добро
    Фешн - (енг. Fashion) модеран
    Филинг - (енг. Feeling) осећај
    Фоловер - (енг. Follower) пратилац
    Фоткање - (енг. Photo) сликање, фотографисање
    Фотошопирати - (енг. Photoshop) обрадити слике у програму "Photoshop"
    Фрапућино - нешто између фрапеа и капућина, заправо тако нешто у угоститељству не постоји
    Френдли - (енг. Friendly) пријатељски
    Фрик - (енг. Freak) наказа
    Гарнизонка - тип девојке којој није довољан ни цео гарнизон
    Год - година
    Go-Go Trance - комерцијални тренс који подразумева го-го играчице
    Good Luck - (енг.) срећно
    Good morning! Rise and shine - (енг.) Добро јутро! Буђење!
    Горгонзолица - прљавштина на кожи, која се појављује после дужег не-купања
    Грабуље - дуги вештачки нокти
    Грандовка - тип девојке која слуша музику продукцијске куће "Grand Production"
    GTF - (енг. Get The Fuck) јеби се
    Гудра - (шатр.) дрога
    Ха-те-зе опрема - (ХТЗ или Хигијенско-Техничка Заштита) у жаргону закопчана до грла
    Хау јес ноу - (енг. How, Yes, No) у жаргону како да не
    Hennessy - врста коњака
    Хевијана - (енг. Heavy) тешко, узбудљиво вече
    Хеви смориша - (енг. Heavy) тежак смор, досадан
    Хића - хитно
    Хиловати - (енг. Heal) лечити, залечити
    Хонорарчити - варати
    Иксерице - ноге облика слова "X"
    I'm still here and I will be forever and ever, so evil just die now - (енг.) још увек сам ту и бићу увек и заувек, тако да зли, умрите сад
    Инвајтовати - (енг. Invite) позвати на неки догађај
    Исфуран - неко ко више није привлачан, занимљив
    Испраћкати - изјебати на брзака
    Испримати се - ложити се, заљубити се
    Ивент - (енг. Event) догађај
    Изнабадати - изударати
    Изнабадати - у овом случају значи јебати нешто
    Извалити - опазити, обратити пажњу
    Јбг - јебига
    Јер - мутирани облик постављања питања
    Јес - (енг. Yes) да
    Кафићар - онај који држи кафић или више кафића
    Кашикара - онај који кашира, одбацује
    Каверуша - (енг. Cover) девојка која стално мења профилну слику на друштвеним мрежама
    Керамичар - тип мушкарца са плочицама, то јест трбушњацима
    Керамика - плочице, то јест трбушњаци на стомаку
    Кежуал - (енг. Casual) неформалан
    Кг - килограм
    Kiss - (енг.) пољубац
    Кликтаво - прегледљиво кликтањем
    Кокица - кокаин из милоште
    Комент - (енг. Comment) коментар
    Контати - схватати, разумети
    Космо - (енг. Cosmopolitan) врста коктела
    Космополитен - (енг. Cosmopolitan) светски човек
    Коза ностра - (ита. Cosa Nostra) наша ствар
    Кул - (енг. Cool) опуштен
    Квотер - четвртина грама, обично хероина или кокаина
    Лајф-енд-стајл - (енг. Life And Style) живот и стил
    Лајк - (енг. Like) свиђање
    Лајк а дива - (енг. Like A Diva) као дива
    Лакостице - патике марке "Lacoste"
    Лавер - (енг. Lover) љубавник
    ЛОЛ - (енг. Laughing Out Loud или Lots Of Laugh) израз за смејање
    Лоулиз - (енг. Lollies) бомбонице, лизалице, у жаргону израз за екстази или ЛСД
    Лук - (енг. Look) изглед
    Љуб - пољубац
    Мајбах - (нем. Maybach) тип аутомобила Mercedes S 500 Maybach
    Макс - максимум
    Максерице - линија патика "Air Max" марке "Nike"
    Манијачити - форсирати нешто
    Маwа - мала
    Мејкап - (енг. Make-Up) шминка
    Мејлати - (енг. Mail) послати поруку преко мејла
    Мин - минимум
    Моб - мобилни
    Мсм - мислим
    Мукица - јадничак
    My coffee time routine - (енг.) рутина испијања кафе, такође пропраћено снимањем
    My devil six six six nail - (енг.) мој ђаволски 666 нокат
    My Space, Facebook, Instagram, Badoo, Skype, WhatsApp, Snapchat, Вајбер, СМС, мејлови - друштвене мреже и облици виртуалне комуникације
    Набацити боју - поцрнети, обично у соларијуму
    На енту - не зна се колико
    Нај - најбољи
    Најкице - патике марке "Nike"
    Најнајније - израз за нешто много добро
    Некст тајм - (енг. Next Time) следећи пут
    Невиђено - виђен у најбољем издању
    Ник - (енг. Nickname) надимак
    Нкд - некада
    Нмг - не могу
    Нмј нкд - немој никада
    Нмп - немам појма
    Нпр - на пример
    Нвм - (енг. Never mind) небитно
    Нзнм - не знам
    Нзс - није за сељака
    Њу - (енг. New) нови
    Одфакирај - (енг. Fuck) одјеби
    Одг - одговори
    Одскенирати - одгледати од главе до пете
    Off - (енг.) слободан, без обавеза
    Офкорс - (енг. Of Course) наравно
    OMG - (енг. Oh, My God) о, мој Боже
    Опш - опуштено
    Ош - основна школа
    Отп - отприлике
    Оверити - у овом случају значи проверити, обратити пажњу на нешто
    Озб - озбиљно
    Палити - отићи
    Паљба - разлаз
    Партијати - (енг. Party) проводити се
    Перфект - (енг. Perfect) перфектно, савршено
    Персоналити - (енг. Personality) личност
    Персонализовану - личну
    Плиз - (енг. Please) молим те
    Плз - (енг. Please) молим те
    По дифолту - (енг. Default) по правилу
    Пол мин - пола минута
    Порукирати - размењивати смс поруке
    Positive minds - (енг.) позитивне мисли
    Поз - позив
    Позз - поздрав
    Пришити - пронаћи фрајера за то вече
    Про - професионално
    Профи - професионално
    Профилуша - девојка која стално мења профилну слику на друштвеним мрежама
    Прженица - онај ко се пржи, ложи на неког
    Пумерице - патике марке "Puma"
    Радолајка - тип девојке која радо лајкује
    Реј-чобан - наочаре марке "Ray Ban" које смешно изгледају на некоме
    Резанци - толико масна коса, да је почела да се одваја на праменове
    Рилекс - (енг. Relax) релаксација, опуштање
    Сајлент - (енг. Silent) без тона
    Сакаћење - алкохолисање у претераној мери
    Сек - секунде
    Селеб - (енг. Celebrity) позната личност, у скраћеном облику
    Селебрити - (енг. Celebrity) позната личност
    Селфи - (енг. Selfie) фотографисати самог себе или себе са другим особама
    Силеџијка - уска уз тело мушка мајица
    Симпа - (енг. Sympathy) симпатичан
    Синглица - (енг. Single) тип девојке без момка
    Скрндељке - девојке у погрдном смислу речи
    Смараљка - досадна особа
    Смс - ес-ем-ес порука
    Смути челенџ - (енг. Smoothie Challenge) нека врста игре, где један другог изазивају шта ће ко да ради, а све то је пропраћено снимањем
    Сникпик - (енг. Sneak Peek) прилика да се види нешто пре него што је постало званично доступно
    Снимити - запазити
    So heavy - (енг.) исувише тешко
    Сомерзбај - (дан. Somersby) сомерзби
    Сори - (енг. Sorry) извини
    Соришка - (енг. Sorry) извини од милоште
    Сове - девојке у погрдном смислу речи
    Спешл едишн - (енг. Special Edition) специјално издање
    Спид - (енг. Speed) журба, брзина
    Спика - (енг. Speak) разговор
    Сплаваруша - тип девојке која излази по сплавовима
    Спуцати - погодити
    Станишка - стан из милоште
    Стиловати - (енг. Steal) украсти
    Стоковати - (енг. Stock) у жаргону пратити
    Страва - израз за нешто много добро
    Стренџери - (енг. Stranger) странци
    Суботари - тип људи који излазе само суботом или викендом
    Сумица - цена
    Супортовати - (енг. Support) подржати
    Сурпрајз - (енг. Surprise) изненађење!
    Свј - свеједно
    Шбб кбб - шта би било кад би било
    Шеровати - (енг. Share) поделити
    Шерпица - неко ко се води свуда за собом, без воље оног другог
    Шкартирати - одбацити
    Штангле - девојке у погрдном смислу речи
    Штиклетати - неспретно ходати на штиклама
    Шуља на ботанику - кошуља са цветним или биљним дезеном
    Швица - Швајцарска
    Таговати - (енг. Tag) означити себе или другог на фотографији
    Таласати - раменима забацивати при ходању, правити се важан
    Teddy bear - (енг.) плишани меда
    Тенкре - (шатр.) кретен
    Тен квешчнс - (енг. Ten Questions) десет питања
    That’s me - (енг.) то сам ја
    The best friend - (енг.) најбоља другарица
    Tiger style - (енг.) стил мачкице тигрице
    Типовати - претпостављати
    Тлф - телефон
    Tnx - (енг. Thanks) хвала
    Торима - (шатр.) матори
    Тренди - (енг. Trendy) помодаран, у тренду
    Тзв - такозвани
    Удара се к'о сингерица - тип "лаке" девојке која се радо, обично и добро јебе
    У фулу - (енг. Full) потпуно
    Уфурати - ући негде непозван
    Угсице - чизме марке "Ugg" које се носе на +/- 40°C
    Ухаковати - ући неком у профил, без његовог знања
    Упиш - нешто тако смешно, да се упишкиш од смеха
    Упсић - упс!
    Усташа - тип мушкарца са великим устима
    Утока - ватрено оружје
    Ужаснути - изненадити
    Вц - (енг. WC) тоалет, ве-це
    Вч - вече
    Вчрс - вечерас
    Велтшмерц - (нем. Weltschmerz) или светска бол. Осећај туге због зла у свету, често представља меланхолични и песимистички став
    Виберовати - дописивати се преко вибера
    Винтејџ - (енг. Vintage) нешто што датира из неког претходног времена
    Вју - (енг. View) преглед
    Влог - видео блог
    Врх - израз за нешто много добро
    Врј - верујем
    Врвт - вероватно
    V.S.O.P. - (енг. Very Superior Old Pale) ознака квалитета коњака
    Втннс - волим те највише на свету
    We are all superhumans - (енг.) сви смо ми надљуди
    Whatever - (енг.) како год
    What's up - (енг.) шта се дешава
    WTF - (енг. What The Fuck) шта кој курац
    X5 - тип аутомобила марке BMW
    You are my favourity favorite - (енг.) омиљена од омиљених
    You crazy - (енг.) лудаку
    Забаговати - (енг. Bug) збунити
    Забости - сести у кафић или негде где је удобно
    Зајеб - прећи се, преварити се, лоше проценити
    Зека пека - зезање, шала
    Зенба - (шатр.) базен
    Зика - музика
    Зипа - (шатр.) пази
    Змај - тип девојке неописиве лепоте и/или грађе
    Зуја - обилажење више места, без неког циља
    ZZZ - Спавати
    Жасу - (шатр.) ужас
    Жешће - израз за нешто много добро
    Журкати се - ићи на журке


Штампано у:
- Часопис "Новоречје", бр. 4, 2021.
- Часопис "Драма", бр. 55, 2022, Удружење драмских писаца Србије

24/08/2026

Обновитељка и ништитељка

    Збирка песама Хлеба и цигара! Милице Стојановић жестоко је, сирово, аутентично песничко првенче, које удара снажно, реже беспоштедно, хули немилосрдно. Збирка одаје нов, аутентичан женски песнички глас на сцени сатканој од блазиране моде и сентиментално-лирског пренемагања. Већ сам наслов збирке, али и сваког од четири песничка поглавља понаособ, указује на игриву духовитост као стилску особеност личне поетике, али и иронијско-сатирични отклон према традицији. У збирци се драмски изоштрено, рељефно, са смислом за детаљ, одаје проницљиви женски поглед на мушки свет у коме по своме ћефу живи искључиво мушко човечанство.

    Песма „Копачи“ представља кредо за лирску јунакињу данашњице, која је приморана да се изрази криком, у тежњи да гласовима, немуштим, разарајућим, самоповређујућим, омогући да дођу до изражаја у поезији, која постаје знаковни језик глувих за реалност, слепих за боје, изопштених за друштво:

    Сумњај.
    Слушај.
    Копај.
    Ровари по себи.
    Нека се твој леш оскрнави.
    У фронцле претвори.
    У прах.
    Нек нестане са лица земље.
    Као да никада није постојао.


    Поезија је императив да се испитају крајње границе сопствених могућности, да се пробуди лирска интроспекција сна, подстакне нагон за преиспитивањем, поспеши болно задирање у сопство. Поези­ја је понирање у тело чувства, у сагорело ткиво језика, у гласове који кидају паукове мре­же баналности којима је човек опкољен са свих страна.

    Песникиња је чудо за себе и за свет. Дете Земље и Звезданог неба. Њена истина је бистра, хладна и пенушава. Само њој својствена. Опора, самоповређујућа. Што из језера (о)сећања шикља. Отуда је у ретроспекцији тренутка сагледана смрт поезије. У стерилној, санитарно-белој одаји стиха, са лудачком кошуљом кише, белим каишевима дана којима су руке привезане за електричну столицу краткометражног филмског времена, песникиња призива последњи налет божанске светло­сти. Или смрти. Кадар је филмски успорен, замрзнут. Ракурс горњи. Јер род је њен ваи­стину са Неба:

    Тело поскакује, фокус се губи
    бели каишеви су на рукама
    на њима шнале које жуљају
    а потребне су само маказе
    и фик
    једна фаза мање
    и трас
    да се покрене неки други филм.


Хлеба и цигара!
Неос издаваштво

    Лирски субјекат је Она. Ни човек ни човечица. Музика. Вилинска. Телесни пад, сећање на лирску мезгру предела. Љуспа изгубљене невиности. Слика је интегрална, нема детаља нити времена за ретуширање. Мали снови из детињства постају хорор филмови велеградске одраслости („Мали снови“).

    Поезија коју пише Милица Стојановић сва је у непристајању. Непристајању на свеприсутну медијску глупост, лаконску друштвену површност, меркантилни израбљивачки капитализам, наказну и перверзну менажерију тзв. успешних по(с)ловних људи, хуља и никоговића, јалових медиокритета, варалица и лопова, сецикеса и превараната.

    Поезија је, ипак, женског рода. Од храбрости и страха, дубине и светлости. Од лепоте и стрепње, смионости и осећања. Од врлине. Од љубави. А љубав је присуство свемира у свакој (с)твари. Хумуса у земљи. Погледа у видику. Облика у прволику. И посве интимно пребивање у тајни у песми „Кад је жена најлепша“:

    Зар жена није најлепша кад провири из гнезда
    подбула од јутарњег мамурлука
    са стидљивим осмехом у углу усана
    присећајући се шта се то десило претходне ноћи?
    И какав то мушкарац треба да буде
    који ће баш то волети,
    који ће је баш такву волети,
    више од скорелих маскара,
    више од лепљивих пудера,
    више од смрдљивих парфема?
    Они који се чуде томе,
    они који не мисле тако
    нека набију ту маскару себи у дупе,
    само, да је заврте мало,
    да четкице заголицају сву њихову машту
    коју очигледно немају.
    Нека облаче хаљине тих истих жена
    и нек' играју у њиховим ципелама
    својој мајци на гробу,
    јер то није питање естетике
    већ трауме из детињства.
    Зато што су вас мајке стављале под сукњу,
    зато што су вас предуго држале на сиси,
    зато што су желеле да имају ћерке,
    зато што вас ничему нису научиле
    да је жена најлепша под крилима орла.


    Ова поезија је још, сва у драмском расветљењу, клаустрофобична, ибзеновска, и не само у антологијској песми „Нора“, сценски оркестрирана:

    Ја сам Нора и станујем у кућици за лутке
    на крају уске, неасфалтиране улице
    толико уске да посвађа сваки пут
    комшије када се мимоилазе.

    Ја сам непријатељ народа и имам терасу
    са које не лете каменице на пут
    којим залутали путници незграпног хода
    гњецају у блату до колена.

    Са ње се пружа поглед све до краја улице
    којом не прођеш, а да останеш чист
    као чипкане, уштиркане завесе на прозорима
    које померају кућни духови.

    Ја сам Нора и немам чипкане завесе,
    гледам директно у очи, небо и мрак
    који једе речи из утроба жена што ћуте
    грабљивцима међа за опште добро.

    За све је крива она, тако кажу,
    а места за проширење више нема
    заузела су их баште парадајза
    и импровизована страшила од рита.
 
    Поздравимо, дакле, ову поезију, која се у свом првенцу оглашава криком. Која нам, као конобарица у елитном ресторану („Дама на улици“, „Супер риба“), приноси деликатне, источњачки рафиниране укусе и мирисе, а ми јој се машамо за телесне облине („Док пење се уз степенице храбра, смела / лепрша хаљина од танког фланела / лист затеже висока ципе­ла“). Која се не устеже да псује и хули („Шакти“, „Уроборос“, „Клетва“), и да истовремено боготражитељски воли и прашта („Нула година“, „Мали кофер“, „Друштво за заштиту животиња“). Има у њој ретке, ништитељске, и обновитељске енергије. И страсти. Поздравимо, дакле, ову поезију. И ову песникињу.


Проф. др Бошко Сувајџић,
декан Филолошког факултета
Универзитета у Београду


Књигу можете поручити
преко телефона: +381 64 2255786,
или путем мејла: tripolarna@gmail.com,
уплатом на рачун 160-5400100673335-13
Цена књиге је 700,00 + ПТТ

23/08/2026

Апокалипса јуче, данас, сутра

    Последња драма у овој свесци, Добри мој Милице Стојановић, талентовано је, живо, разиграно драмско штиво, у дијалозима и полилозима, у коме је живот смештен на позорницу елитног ресторана „Рондо“, на врху Куле Београд, са панорамом „Београда на води“ као кулисама на сцени. И, што се више поглед диже нагоре, то се панорама дубље спушта у симулакрум коме никакво богатство и монденски садржаји не могу удахнути живот. Простор ресторана је загушљив и тежак, испуњен судбинама које се не испуњавају. Свакодневица „угледне“ клијентеле у опозицији са особљем ресторана „Рондо“ представља Апокалипсу данас. Расточен, ситничав, бесан, подругљив, циничан и празњикав живот, који се дезинтегрише изнутра, описан је надахнуто и верно, са искуством инсајдера. Особље ресторана је особље живота. Реалистичка, на моменте натуралистичка драма, са сјајним смислом за карактеризацију ликова, открива нам младу ауторку чији драмски првенац обећава једну лепу уметничку каријеру. Слободни смо да прогнозирамо леп живот ове драме на позоришним сценама.

    - Сувајџић, Бошко (2021). „Апокалипса јуче, данас, сутра (Поговор“. У: Савремена српска драма, бр. 59. Београд: Удружење драмских писаца Србије; Позориште „Модерна гаража“, стр. 280.

Савремена српска драма бр. 59
Удружење драмских писаца Србије

21/07/2024

Нора

Сцена из филма "Dogville" (2003)
Извор: Google

Ја сам Нора и станујем у кућици за лутке
на крају уске, неасфалтиране улице
толико уске да посвађа сваки пут
комшије када се мимоилазе.

Ја сам непријатељ народа и имам терасу
са које не лете каменице на пут
којим залутали путници незграпног хода
гњецају у блату до колена.

Са ње се пружа поглед све до краја улице
којом не прођеш, а да останеш чист
као чипкане, уштиркане завесе на прозорима
које померају кућни духови.

Ја сам Нора и немам чипкане завесе,
гледам директно у очи, небо и мрак
који једе речи из утроба жена што ћуте
грабљивцима међа за опште добро.

За све је крива она, тако кажу,
а места за проширење више нема
заузела су их баште парадајза
и импровизована страшила од рита.

Сцена из филма "Dogville" (2003)
Извор: Google

10/06/2024

Друштво за заштиту животиња

Монаху се пре три дана упокојио отац
Није показивао никакве знакове жалости и туге
Каже, тако је одредио Бог
Није прошло четрдесет дана
од како су сељаци отишли да окопавају кукуруз
умрла им је ћерка јединица
од непознате тропске болести
Кажу, постоји могућност заразе
а кукуруз не сме да пропадне

Сцена из филма "Остров" (2006)
Извор: Google

Ти се ждереш када ти се у акваријуму изврне рибица
Плаћаш крематоријуме за угинуле псе
и пачићима стајеш на путу
док ватрогасци ваде подављене мачиће

Ти се противиш еутаназији побеснелих паса
и донираш друштву за заштиту животиња
а не знаш да вредност нечије смрти
мерило је твог личног расположења
јер, откуд толики сиреви на мишоловкама
у твом мемљивом подруму
и траг крви са поломљеним ножицама
на свеже окреченим зидовима?

Друштво за заштиту животиња не зна
да носиш бунду од кремираних чинчила
и да је икра најбољи извор протеина
Кажу, ти пачићи су најбољи у Пекингу
када се прелију сосом од вишања

Док оплакујеш своје кућне љубимце
и тетовираш шапице око ушију
шесторо мале деце седи за столом
и клати своје ножице
док се проја пече у рерни
и док се монах моли за спасење свих нас

Сцена из филма "Остров" (2006)
Извор: Google

03/06/2024

Супер риба

Могла сам и ја да будем нека риба
слатководна, слаткоречива,
сјајних пераја
и дебелих крљушти
да клизи из руке у руку
и испуњава жеље рибарима

Сат времена од живота
за стављање пудера,
два за фризера, маникир и фитнес,
три за третмане, подизање, затезање
и остатак за гледање у огледало
те моћне супер рибе

Уместо тога имала сам
све време овога света за посматрање
њихових сјајних пераја и тупих погледа
како се копрцају на узицама
дебелих и задриглих штапова
који су као бич фијукали изнад воде

Сцена из филма "Human Form" (2014)
Извор: Google




14/03/2024

Како то?

Живот је тако једноставан.
Ипак, много тога не разумем.
На пример: Како то
веверице на папуче?
Или рајфови са живе цвећке
на вештачке главе?
Све друго ми је
мање-више јасно -
колико човеку треба
да одобри себи успех
и шта је све потребно
да би опростио себи,
али, како то да на једној нози
истетовираш "Лове"
а на другој "Лифе"?
И како, бре, то
дуги вештачки нокти
на кратке прасеће прсте?

Сцена из филма "Brazil" (1985)
Извор: Google

Све друго ми је мање-више јасно -
откуд човеку толика досада
за сва зла (на) овом свету
и чему толика забава
за ту исту досаду,
али, како то да
бацаш петраде себи у очи
за већи волумен трепавица?
И како, бре, то
латекс хеланке на сто кила?
И плисиране сукње на патике?
Све друго ми је
мање-више јасно.

19/01/2024

Мали кофер

Улeћем у твој живот
ноншалантно
без куцања и најаве
па ћу ту можда и остати
јер, врата су била отворена
и сва светла упаљена
Види шта ти доносим!
Мали кофер отварам
Све моје ствари сада су твоје
само их немој користити као оружје.
Ја ћу их ставити где ја желим,
а желим их свуда
кад год пожелиш
теби да служе
на сред стола,
под твој јастук,
само их никад нећеш наћи
ту доле испод тепиха.

Сцена из филма "37°2 le matin" (1986)
Извор: Google

Поезија

ТЕОРИЈЕ ЗЛА: Од трагедије до мита