Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Борци Пратећег батаљона, након десанта на Дрвар 1944.

Пратећи батаљон Врховног штаба НОВ и ПОЈ био је самостална јединица Народноослободилачке војске Југославије са задатком обезбеђења Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита и других чланова Врховног штаба. Формиран је 4. новембра 1942. и тада је у свом саставу имао три чете, са око 180 бораца. Настао је развојем Страже Главног штаба која се од 24. септембра 1941. бавила обезбеђењем чланова Главног штаба НОПОЈ, након њиховог преласка на слободну територију. Током рата ова јединица је најпре децембра 1941. реорганизована у Пратећи вод Врховног штаба, а потом марта 1942. у Пратећу чету Врховног штаба.

Батаљон је поред непосредног обезбеђења чланова Врховног штаба, водио борбу са непријатељским јединицама и вршио заштиту дела територије на којој је боравио овај штаб. Током рата истакао се учешћем у многим борбама, посебно током великих непријатељских офанзива. За време борби на Неретви и Сутјесци његове пешадијске чете обезбеђивале су чланове Врховног штаба и Извршног одбора АВНОЈ-а, а инжињеријска чета извршила је бројне задатке у рушењу и постављању мостова, као и обезбеђењу прелаза преко Раме, Неретве, Пиве, Таре и Сутјеске. Борци Пратећег батаљона, посебно су се истакли у току немачког ваздушног десанта на Дрвар 25. маја 1944. када су заједно са припадницима Официрске школе Врховног штаба, имали одлучујућу улогу у одбијању немачког напада на пећину у Дрвару. Након доласка у ослобођени Београд послужио је као основа за формирање Гардијске бригаде.

У току постојања пратеће јединице Врховног штаба, од септембра 1941. до октобра 1944, погинуло је 105 њених бораца, од којих су четворица проглашени за народне хероје. Одликован је Орденом заслуга за народ са златном звездом и Орденом братства и јединства са златним венцем. Поводом петнаестогодишњице битке на Сутјесци 3. јула 1958. батаљон је одликован Орденом народног хероја.

Цео чланак 378 сјајних чланака

Добар чланак

Последњи дани (енгл. Latter Days) је америчка љубавна драма из 2003. која говори о геј вези између повученог мормонског мисионара и његовог младог суседа хомосексуалца. Филм је режирао Си Џеј Кокс, који је написао и сценарио. Главне улоге у филму тумаче Стив Сандвос и Вес Ремзи, док се у споредним улогама појављују Ребека Џонсон, Џеклин Бисет, Мери Кеј Плејс, Амбер Бенсон и други.

Филм је премијерно приказан 10. јула 2003. на Међународном геј и лезбијском филмском фестивалу у Филаделфији, а објављен је у различитим државама САД током наредних 12 месеци. Филм је касније објављен у неколико других земаља и приказан на неколико геј филмских фестивала. То је био први филм који је отворено приказао сукоб између принципа Цркве Исуса Христа светаца последњих дана и хомосексуалности те је његово приказивање у појединим савезним државама било контроверзно. Различите религијске групе претиле су бојкотом уколико филм не буде повучен из биоскопа и видеотека. Филм је био популаран код посетилаца на геј и лезбијским филмским фестивалима, међутим у северноамеричким биоскопима зарадио је само 834.685 долара, што није било довољно ни да се покрију трошкови продукције, с обзиром на процењени буџет од 850.000 долара. Године 2004, писац Т. Фабрис је адаптирао сценарио филма у роман, који је објавила издавачка кућа Alyson Publications.

Цео чланак 470 добрих чланака

Изабрани списак

Нобелова награда за хемију je награда коју годишње додељује Краљевска шведска академија наука научницима разних поља хемије. То је једна од пет Нобелових награда успостављених по тестаменту Алфреда Нобела 1895. године, које се додељују за изузетне доприносе у хемији, физици, књижевности, миру, и физиологији или медицини

Овом наградом управља Нобелова задужбина, а додељује је Краљевска шведска академија наука по предлогу Нобеловог комитета за хемију који се састоји од пет чланова које је академија изабрала. Награда се додељује у Стокхолму на годишњој церемонији 10. децембра, годишњици Нобелове смрти. Сваки добитник добија медаљу, диплому и новчану награду која се мењала током година.

Цео чланак 180 изабраних спискова

Вести

3. новембар — На изборима у САД [en], Демократска странка је убедљиво победила, освојивши контролу оба дома Конгреса.
1. новембар — У другом кругу председничких избора у Бугарској победила је актуелна председница Илијана Јотова (на слици).
1. новембар — Парламентарни избори у Србији поновљени су на 53 бирачка места. У новом сазиву Скупштине Студентска листа имаће 140 посланичких места, коалиција Александар Вучић – Уједињена Србија 103, док ће преосталих 7 места припасти странкама националних мањина.
28. октобар — Најмање 69 особа је погинуло у тешкој железничкој несрећи на прузи између Мадрида и Андалузије у Шпанији.
27. октобар — На парламентарним изборима у Израелу владајућа коалиција премијера Бенјамина Нетанјахуа изгубила је већину у Кнесету.
25. октобар — На парламентарним изборима у Србији победу је однела Студентска листа, са апсолутном већином. Прославе победника су одржане у многим градовима и општинама Србије.
25. октобар — У другом кругу председничких избора у Бразилу победу је однео актуелни председник Луиз Инасио Лула да Силва. Његов противник, Флавио Болсонаро, побегао је у САД.

Остале вести

На данашњи дан

1780 — Тупак Амару II је повео устанак Ајмара, Кечуа и местика против шпанске власти у Вицекраљевству Перу.
1890 — У Лондону је отворена прва линија подземне електричне железнице у свету.
1946 — Основан је УНЕСКО (Организација УН за образовање, науку и културу).
1956 — Совјетске трупе су заузеле Будимпешту током гушења побуне у Мађарској, а за новог премијера постављен је Јанош Кадар.
1966 — Река Арно је поплавила Фиренцу, оставивши на хиљаде људи без дома и уништивши или оштетивши милионе књига и слика.
1979 — На хиљаде иранских студената је заузело америчку амбасаду у Техерану, започевши 444 дана дугу талачку кризу. (на слици)
2008 — На изборима за председника САД, убедљивом већином изабран је Барак Обама, први Афроамериканац на тој функцији.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Да ли сте знали?

… да је језеро Никарагва једино слатководно језеро у коме живе исте животиње као и у океану?
… да у Русији од последица тровања алкохолом годишње умре око 40.000 људи?
… да је колибри лакши од новчића?
… да језеро Сајма (на слици) има најдужу обалу на свету, са укупном дужином скоро 15.000 км?
… да Голфска струја обухвата око 100 пута више воде него све реке на Земљи заједно?
… да риба дводихалица може да преживи чак и до три године изван воде?
… да Французи имају свој назив за француски пољубац - galocher?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Петроварадинска тврђава под снежним покривачем, са погледом на Дунав и Нови Сад. Смештена на десној обали Дунава, тврђава је један од најпрепознатљивијих симбола Новог Сада и најзначајнијих примера фортификационе архитектуре у Србији. Изградња данашњег утврђења започета је 1692. године, на месту старијег средњовековног утврђења, а завршена је 1780. године. Позната и као Гибралтар на Дунаву, тврђава обухвата око 112 хектара и поседује систем подземних војних галерија и ходника дуг око 16 километара. Фотографија аутора Valekd је освојила седмо место у међународном избору најбољих фотографија на такмичењу Вики воли споменике 2023. године.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 68,6 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 710.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 641.158 корисника отворило налог, а од тога је 1.491 активан. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти