Aziridin
| |||
| Nazivi | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC naziv
Aziridine
| |||
| Drugi nazivi
Azaciklopropan, Etilen imin
| |||
| Identifikacija | |||
3D model (Jmol)
|
|||
| ChemSpider | |||
| ECHA InfoCard | 100.005.268 | ||
| EC broj | 205-793-9 | ||
| KEGG[1] | |||
| |||
| Svojstva | |||
| C2H5N | |||
| Molarna masa | 43,07 g·mol−1 | ||
| Agregatno stanje | Clear colorless oily liquid[2] | ||
| Gustina | 0,8321 g/ml 20 °C[3] | ||
| Tačka topljenja | -77.9 °C | ||
| Tačka ključanja | 56 °C | ||
| miscible all proportions | |||
| Opasnosti | |||
| Tačka paljenja | -11°C | ||
| Srodna jedinjenja | |||
Srodne heterociklizacija
|
Boriran, Etilen oksid, Etilen sulfid | ||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 verifikuj (šta je  ?)
| |||
| Reference infokutije | |||
Aziridini su organska jedinjenja koja sadrže aziridinsku funkcionalnu grupu, tročlano heterociklično jedinjenje sa jednom amino grupom i dve metilenske grupe.[4][5] Osnovno jedinjenje je aziridin (ili etilen imin), sa molekulskom formulom C2H5N.
Struktura
[уреди | уреди извор]Uglovi veza aziridina su približno 60°, što je znatno manje od normalnog ugljovodoničnog ugla veze od 109.5°. Posledica toga je angularno naprzanje slično molekulima ciklopropana i oksirana. Model savijenih veza objašnjava vezivanje takvih jedinjenja. Aziridin je manje bazan nego aciklični alifatični amini, sa pKa od 7.9 za konjugovanu kiselinu, usled povećanog s karaktera slobodnog elektronskog para azota. Angularno naprezanje u aziridinu takođe povišava barijeru inverzije azota. Visina ove barijere omogućava izolaciju zasebnih invertomera, na primer cis i trans invertomeri N-hloro-2-metilaziridina.
Sinteza
[уреди | уреди извор]Postoji više sintetičkih puteva.
Ciklizacija haloamina i amino alkohola
[уреди | уреди извор]Aminska funkcionalna grupa istiskuje susedni halid u reakciji intramolekulske nukleofilne supstitucije čime se formira aziridin. Amino alkoholi imaju jednaku reaktivnost, ali se hidroksilna grupa mora prvo konvertovati u dobru odlazeću grupu. Ciklizacija amino alkohola se zove Venkerova sinteza (1935), a ciklizacija haloamina Gabrielov etileniminski metod (1888)[6].
Adicija nitrena
[уреди | уреди извор]Adicija nitrena u alkene je dobro-poznat metod za sintezu aziridina. Fotoliza ili termoliza azida su pouzdani načini formiranja nitrena. Nitreni takođe mogu da se pripreme in situ iz jodozobenzen diacetata i sulfonamida, ili etoksikarbonilnitren iz N-sulfoniloksi precursora.[7]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Aziridine (PDF).
- ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ Heterocyclic chemistry. Harlow, England: Longman Scientific. 1987. ISBN 978-0-582-01421-3.
- ^ Albert Padwaa and S. Shaun Murphreeb (2006). „Epoxides and aziridines - A mini review”. Arkivoc: 6—33.
- ^ „Gabriel Ethylenimine Method”.
- ^ Loreto, M.Antonietta; Pellacani, Lucio; Tardella, Paolo A.; Toniato, Elena (1984). „Addition reactions of ethoxycarbonylnitrene and ethoxycarbonylnitrenium ion to allylic ethers”. Tetrahedron Letters. 25 (38): 4271—4274. doi:10.1016/S0040-4039(01)81414-3. Архивирано из оригинала 09. 09. 2012. г. Приступљено 18. 02. 2025.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Heterocyclic chemistry. Harlow, England: Longman Scientific. 1987. ISBN 978-0-582-01421-3.
