1791
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1791 на Викимедијиној остави.
| |
1791. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар — Јозеф Хајдн стиже први пут у Енглеску.
- 12. јануар — Аустријске трупе улазе у Лијеж, обарају републикански режим и на власт враћају кнеза-бискупа чиме је угушена Љешка револуција.
- 30. јануар — Де Мирабеау изабран за председника француске Уставотворне скупштине.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 4. фебруар — Француска револуција: део свештенства положио заклетву Грађанском уставу.
- 13. фебруар — Сукоб код Ванеса, разбијени сељаци који су подржавали рефракторно свештенство (које не прихвата Грађански устав свештенства).
- 16. фебруар — Француске полицијске снаге Марачаусе Ројал преименоване у гендармерие натионале с више војном улогом; главну полицијску улогу има Национална гарда.
- 20. фебруар — Основана Илирска дворска канцеларија за хабсбуршке Србе, укинута већ следеће године. На челу је гроф Фрањо Баласа. Банат прикључен Угарској.
- 28. фебруар — Дан бодежа, де Лафајете ухапсио 400 наоружаних аристократа у Тиљеријама.
Март
[уреди | уреди извор]- 2. март — Француска уводи оптички телеграф.
- 2. и 17. март — Д'Аллардов декрет - у Француској укинути цехови тј. корпорације, прокламована слобода рада, трговине и индустрије.
- 4. март — Вермонт, који је од 1777. био независна држава, прикључује се САД као његова 14. држава.
- 10. март — Папа Пије VI осудио Декларацију права и Грађански устав свештенства, доћи ће до прекида дипломатских односа Француске и Свете столице.
- 12. март — Председници аустријских дворских већа и комора закључили да се емигранти из Турске (Србије и Босне) насељавају у Војну границу а само вишак у жупаније, али одзив није очекиван.
- 13. март — Леополд II санкционирао закључке Угарског сабора, међу којима и да ће шест крајинских и славонских жупанија примати наредбе од Угарског намесничког већа. Закон наглашава статус Угарске као независне краљевине којом влада краљ крунисан према угарским законима.
- март — Француска скупштина прихвата препоруку о увођењу метричког система мера.
- март — Суппекс Либелус Валахорум: прва петиција трансилванских Румуна аустријском цару за једнака права.
- 25. март — У Бечу изашао први број "Сербских новина" ("Сербскија повседневнија новини", данас је 27. март Дан новинара Србије).
Април
[уреди | уреди извор]- 1. април — Џорџ Ванкувер кренуо на експедицију истраживања северних пацифичких обала Северне Америке (до 1795).
- 2. април — Умро Мирабеау; Скупштина одлучује два дана касније да се у новој цркви св. Женевјеве, сада Пантеону, сахрањује "пепео великих људи" - Мирабеау је први али је уклоњен 1794.
- 3. април — Трећи англо-мyсорски рат на југу Индије: британско-маратске заузеле град мyсорски град Дхарвад након 29 недеља опсаде.
- 15. април — Постављен први гранични камен оригиналног Дистрикта Колумбије где ће бити постављен главни град САД.
- 18. април — Луј и Марија Антоанета спречени да отпутују у Сен Клу за Ускрс.
- 18. април — Пољско-литвански Закон о слободним краљевским градовима даје извесна права грађанима.
- 19. април — Британски парламент одбио Вилберфорсеов предлог за укидање ропства (конзервативизам услед Француске револуције).
- 23. април — Цар одговорио решењем на Елаборат и друге закључке српског Темишварског сабора од прошле године.
Мај
[уреди | уреди извор]- 3. мај — Сејм Пољско-литванске државне заједнице усваја Устав 3. маја 1791., први модерни устав у Европи - траје само 19 месеци, догодине долази до Руско-пољског рата.
- 26. мај — Уставотворна скупштина одређује да ће Тиљерије и Лувр служити као краљев стан и место окупљања "споменика науке и уметности" (музеј Лувр отворен 1793).
Јун
[уреди | уреди извор]- 2. јун — Главари Црне Горе, на челу с владиком и гувернадуром, обраћају се Бечу с молбом да упути у Црну Гору једно лице, које би је довело у ред "по прилици остали просвештени народа, регулати республика и владенија" - земља је угрожена од скадарског паше Бушатлије.
- 14. јун — У Француској донет Ле Шапељеов закон забрањује синдикате и штрајкове у Француској.
- 15. јун — У Француској се на локалу отварају регистри за упис Националних добровољаца за одбрану земље.
- 20 - 25. јун — Неуспешно Бјекство у Варенес краљевске породице. Гроф од Провансе, будући Луј XVIII, успео је побјећи у Аустријску Холандију, где се прогласио регентом.
- 21. јун — У Великој Британији основана картографска агенција Орднанце Сурвеy
- 23. јун — Француски краљ Луј XVI и краљица Марија Антоанета откривени су у покушају бекства и ухапшени код Варена.
Јул
[уреди | уреди извор]- 2. јун — У данашњем Тенесију потписан Холстонски уговор: протекција САД над Чироки племенима.
- 6. јун — Падовски циркулар цара Леополда II позива крунисане главе Европе да помогну француском монарху.
- 11. јун — Волтере пренесен у париски Пантеон (најстарији "становник", с обзиром на Мирабоово уклањање), процесији присуствује огроман број људи.
- 14 - 17. јун — Приестлеyјеви нереди у Бирмингему, Енглеска, против верских Дисидената.
- 16. јун — Умерени јакобинци се издвојили у Феуилантс или "Пријатеље Устава" (Барнаве, Дупорт, де Ламетх).
- 17. јун — Масакр на Марсовом пољу - Лафајетова Национална гарда убила неколико десетина републиканских демонстраната.
Август
[уреди | уреди извор]- 4. август — Свиштовски мир између Аустрије и Отоманског царства - практично потврђен Београдски мир из 1739. Предвиђена амнестија за Србијанце и Црногорце. Срби који су прешли у Аустрију добијају њено поданство. Коригована граница код Бихаћа, Аустрији остају Цетинград, Лапац, Срб (дефинирана граница Војне Крајине, тј. уже Хрватске, и Босне); Аустријанцима остаје и Орșова на Дунаву. Окончан је последњи Османско–хабсбуршки рат.
- 4. август — Потписан је Свиштовски мир којим је одређена граница између Аустрије и Османског царства и окончан Аустријско-турски рат.
- 6. август — У Берлину представљена недовршена Бранденбуршка капија (четворопрег додат 1793) - оригинални назив Капија мира, подигнута је поводом пруског гушења Батавијске револуције 1787.
- 14. август — Основана Карловачка гимназија (Сремски Карловци), прорадила 1. 11. 1792.
- 14. август — Хаићанска револуција: тајна вуду церемонија у шуми Боис Цаïман.
- 21. август — Побуном робова у француској колонији Саинт-Домингуе започиње Хаићанска револуција (до 1804).
- 22. август — Избила је побуна робова у француској колонији Сан Доминго, чиме је почела Хаићанска револуција.
- 27. август — Пилничка декларација - цар Леополд ИИ и пруски краљ Фриедрицх Wилхелм ИИ. подржавају Луја XВИ против Револуције (→ Рат Прве коалиције 1792-97).
- 29. август — 5. 9. септембар — Избори за Законодавну скупштину у Француској, први парламентарни избори икад у тој земљи.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 2. септембар — Састанак српских првака у Београду, грофу Валису поднети захтеви у вези пресељења у Аустрију - у већим групама, тамо где већ живе Срби (Срем, Банат, Бачка) - одбијено; на крају се у Аустрију иселило 45-50.000 Срба, мање од очекиваног.
- 3. септембар — Француска скупштина усваја Устав; краљ га нерадо прихвата десет дана касније након чега је враћен на престо као Краљ Француза; уставна Краљевина Француска траје једва годину дана.
- 6. септембар — Премијера Моцартове опере Ла цлеменза ди Тито у Прагу, поводом Леполдовог крунисања за краља Чешке - композитор се разболео у ово време.
- 14. септембар — Авињон и Комтат Венаисин прикључени Француској након дуге папине власти.
- септембар — Последња вест од Даниела Хоугхтона, једног од првих европских истраживача унутрашњости Западне Африке.
- 28. септембар — Француска револуција: Донесен закон о јеврејској еманципацији, први такве врсте у модерној Европи.
- 30. септембар — Праизведба Моцартове "Чаробне фруле", диригује он сам, мада је већ оболео.
- 30. септембар — Распуштена француска Уставотворна скупштина.
- 30. септембар у Бечу је премијерно изведена Моцартова опера „Чаробна фрула“.
- септембар — Абу Бећир-паша, ранији силистријски паша и нови београдски везир, стигао у Ниш: погубио је јаничарског вођу Дели-Ахмеда, примио је српске кнезове; прочитао је султанов ферман о забрани повратка јаничара у пашалук, што изазива побуну под Кара-Исмаилом која је крваво угушена.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 1. октобар — У Француској успостављена Законодавна скупштина - следећих пола године води се дебата о објави рата земљама противницама револуције.
- 16/17. октобар — Гласиерски масакр у Авињону - сукоб између патриота и присталица папе.
- 20 - 30. октобар — Ебу Бећир паша преузима од Аустријанаца градове на Дунаву: Смедерево (20.), Београд (23.), Шабац (30.) - Србија поново под турском влашћу, Аустријанци се неће враћати до 1914.
- 28. октобар — Олyмпе де Гоугес објавила Декларацију права жене и грађанке.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 4. новембар — Битка на Вабашу или Ст. Клаиров пораз: америчке трупе потучене од Индијанаца у данашњем Охају, којима је то највећа победа икад.
- 9. новембар — Француска Скупштина наређује повратак емигрантима под претњом смрти али краљ ставља вето на одлуку два дана касније.
- 18. новембар — Трећи англо-мyсорски рат на југу Индије, поморска Битка код Телличерyја: Британци зауставили француски конвој након чега је дошло до окршаја.
- 23. новембар — Британци открили отоке Снарес јужно од Новог Зеланда.
- 25. новембар — У Француској основан Комитет опште безбедности.
- 29. новембар — Декрет против рефракторних свештеника - прети им се губитком пензије и депортацијом, али краљ ставља вето.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 2. децембар — Пошто их је продао Пруској, кнез Ансбацха и Баyреутха Карл Алеxандер абдицира у тим кнежевинама (преузете следећег месеца).
- 3. децембар — Прекид дипломатских односа Француске и Аустрије (споран је положај немачких владара који имају феуде на француској територији).
- 4. децембар — У Лондону изашао први број Обсервера, првих недељних новина на свету.
- 5. децембар — Умро је Волфганг Амадеус Моцарт, није довршио "Реквијем".
- 14. децембар — У Француској основане Северна, Средишња и Рајнска армија; од трирског изборног кнеза се захтева да протера француске емигранте, који тамо формирају армију.
- 15. децембар — Ратификовано је првих 10 амандмана на Устав САД, колективно познатих као Повеља о правима.
- 26. децембар — Ступа на снагу Уставни акт којим је британска Провинција Квебек подељена на Горњу и Доњу Канаду (на западу одн. истоку), у Горњој Канади уведени енглески закон и институције (за лојалисте избегле из САД), у Доњој остају француски закони (две Канаде уједињене 1841).
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- У Крајини, Славонији и Срему има око 342.000 Срба а у Бачкој, Барањи и ужој Угарској око 105.000, тј. приближно 650-680.000 на подручју Карловачке митрополије.
- Због патриотског држања калуђера у прошлом рату, Турци су запалили или опљачкали десетак српских манастира - Буковица, Вољавча, Драча, Рача, Каленић, Раваница, Ћелије, Студеница итд., као и многе цркве. "Скадарски паша са Арнаутима пљачкашима попалио је једанаест цркава и манастира само у једном делу Западне Србије".
- Миљацка срушила све камене и дрвене мостове у Сарајеву, осим Шехерије.
- Џон Барбер патентирао гасну турбину, али технологија је недовољна да би била направљена.
- Кује се дубровачки сребрни новац либертина.
- Кинеско-непалски рат: Непалци упали на Тибет, кинески цар Ћианлонг шаље помоћ.
Рођења
[уреди | уреди извор]Април
[уреди | уреди извор]- 23. април — Џејмс Бјукенан, 15. председник САД
Септембар
[уреди | уреди извор]- 13. септембар — Аврам Петронијевић, српски политичар. (†1852)
- 21. септембар — Иштван Сечењи, мађарски политичар
Смрти
[уреди | уреди извор]Фебруар
[уреди | уреди извор]- 5. децембар — Волфганг Амадеус Моцарт, аустријски композитор (*1756)
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
