1715
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1715 на Викимедијиној остави.
| |
1715 је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 6. фебруар — Мадридски уговор (део Утрецхтског мира) окончава ратно стање између Шпаније и Португала.
- 11. фебруар — Тускарорски рат окончан потписивањем уговора између Тускарора Индијанаца и Провинције Северна Каролина.
Март
[уреди | уреди извор]- 24. март — Генерал и наследник Хесен-Касела Фредерик се оженио шведском принцезом Улриком Елеонором, што ће му пет година касније донети шведску круну.
Април
[уреди | уреди извор]- 10. април — Цар Карло ВИ потврдио привилегије Србима - проглашено на Угарском сабору, објављено у Угарској и Хрватској.
- 15. април — Yамасее Индијанци започињу рат са Јужном Каролином (до 1717).
Мај
[уреди | уреди извор]- 3. мај — Тотално помрачење Сунца у северној Европи, у Енглеској га посматра Едмонд Халлеy. У сх. крајевима прекривено од око 60% диска у југоисточној Србији до око 75% у Загорју[1].
Јун
[уреди | уреди извор]- јун — Провидур Бернардо Балби предао без борбе Турцима острво Тинос, које су Млечани држали од 1390.
- 10. јун — Млетачко-османски рат (1714–18): Велики везир и сераскер Дамат Али-паша улази преко Мегаре на Коринтску превлаку; у Мореју (Пелопонез) се спушта пар недеља касније. Акрокоринт пао после пет дана бомбардовања, млетачки плаћеници и Грци убијени.
- 17. јун — Постављен темељни камен Палаче Карлсрухе, око које ће израсти и град Карлсрухе.
Јул
[уреди | уреди извор]- 7. јул — Капудан-паша Џанум Хоџа Мехмед-паша заузео Егину, након што су га Грци позвали да их спаси од млетачке власти[4].
- 20. јул — Османске снаге заузимају Нафплио, седиште млетачког Краљевства Мореје, а након чега ће потпуно нестати дотадашња млетачка власт над Пелопонезом.
- 20. јул — Владика Данило у посети Русији, где је добио нешто помоћи. Издата је царска грамата Цетињском манастиру. Млечани читаве ове године безуспешно преговарају са представницима Црне Горе. У земљи су чести међуплеменски сукоби. Зубачки прваци Даниловићи долазе са нешто народа из Херцеговине на млетачку територију.
- 30. јул — Шпанску флоту теретних бродова са благом из Новог свијета на путу за Шпанију у близини обале Флориде захвати је ураган приликом кога ће потонути 11 од 12 бродова; гине преко 1000 морнара, а потопљене драгоцености ће током следећих векова постати предметом занимања бројних авантуриста и ловаца на благо.
Август
[уреди | уреди извор]- август — Турци заузели Модон на Пелопонезу. Кара Мустафа, беглербег Дијарбекира, заузео тврђаву Мореју (насупрот Нафпактоса).
- 14. август — Млетачко-османски рат (1714–18): Опсада Сиња завршава неуспехом након што се надмоћна османска војска присиљена одустати од покушаја заузимања млетачког утврђења Сињ. Босанску османску војску предводио травнички валија Мустај-паша Челић Мостарац, добио је помоћ арбанашких и татарских одреда; кренули су према Задру али су одбијени од Сиња; Млечани заузели залеђе Дубровника, напредују према Мостару.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 1. септембар — Краљ Луј XIV од Француске умире након 72 године на престолу (54 године личне власти); наслеђује га петогодишњи праунук Луј XV (до 1774, самостално од 1723), регент је Филип II Орлеански. Париски парлемент обнавља право да оцењује краљевске декрете пре ступања на снагу. Седиште двора се враћа у Париз (до 1722).
- 6. септембар — Шкотски племић и јакобитски вођа Јохн Ерскине, еарл од Мара подиже устанак против британске династије Хановер.
- 25. септембар — Предала се млетачка тврђава Суда на западу Крита, касније и Спиналонга на истоку, чиме је окончано млетачко присуство на острву.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 12-14. новембар — Битка код Престона у којој британске владине (хановеранске) трупе наносе одлучујући пораз јакобитским устаницима који су из Шкотске продрли на север Енглеске; често се наводи као последња копнена битка у историји Енглеске.
- 15. новембар — Потписан Трећи Уговор о Баријери: Холандска Република добија неколико градова у горњем Гуелдерсу од Пруске.
- 24. новембар — Игуман Кодрат Лепавински убијен на црквеном прагу, јер није желео пустити унијатског владику Рафаила Марковића.
- 25. новембар — Шпански краљ Филип уверава папу да неће нападати хабсбуршке поседе у Италији, ако Аустрија зарати са Турском.
- 26. новембар — Пољско племство оснива Тарногрóдску конфедерацију јер краљ Аугуст II Јаки узима нелегални порез због рата.
- 28. новембар — Декрети из Нуева Планте стављају раније арагонске земље Мајорку и Балеаре под законе Круне Кастиље.
- 30. новембар — Издат дукал о млетачком протекторату над Грбљем.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 23. децембар — Савезничке снаге након петомесечне опсаде заузимају шведски Штралзунд у северној Немачкој, шведски краљ Карл XII побегао неколико дана раније.
Рођења
[уреди | уреди извор]Смрти
[уреди | уреди извор]Фебруар
[уреди | уреди извор]- 1. септембар — Луј XIV, француски краљ
Децембар
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
