1621
Изглед
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
1621. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]Фебруар
[уреди | уреди извор]- 9. фебруар — Кардинал Алесандро Лудовиси изабран за папу под именом папа Гргур XV (до 1623).
- 9. фебруар — Бан Никола Франкопан заузео град Гребенград, који је припадао Бетленовом присталици Фрањи Баћану (краљ му касније током године даје тај град са имањем у залог за заосталу плаћу).
Март
[уреди | уреди извор]- 16. март — Самосет је први индијанац који је контактирао Ходочаснике у колонији Плyмоут (поздравио их на енглеском!); убрзо склопљен уговор са wампаноашким поглавицом Масасоитом.
- 31. март — Филип IV започиње владавину Шпанијом (до 1665) и Португалом (до 1640); први министар до 1643 му је гроф-војвода од Оливареса.
Април
[уреди | уреди извор]- април — Истекло Дванаестогодишње примирје у Осамдесетогодишњем рату Холандије и Шпаније.
Мај
[уреди | уреди извор]- 7. мај — Хабсбурзи (де Лонгуевал) узели Пожун Габријелу Бетлену.
- 24. мај — У Немачкој распуштена Протестантска унија.
Јун
[уреди | уреди извор]- 3. јун — Чартирана Холандска западноиндијска компанија.
- 21. јун — "Крвави дан" у Прагу: На Староградском тргу погубљено 27 чешких великаша, предводника побуне 1618-20. Цар Фердинанд током године наредио нелутеранским протестантима да пређу у католичанство или напусте Чешку у року од три дана.
Јул
[уреди | уреди извор]- 5. јул — У препаду Фрање Баћана у Аустрији страдала чета Јурја Зринског.
- 25. јул — Тридесетогодишњи рат: Битка код Новог Јичина је протестантска победа.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 2. септембар — 9. октобар — Битка код Хотина (1621)
- 8. септембар — Афера са адвокатом Иваном Крушељом: банови људи га ухватили и тукли по оптужби за саучесништво у чедоморству, али пошто је заступао Ану Марију Ердеди, грофови се жале краљу.
- 25. септембар — Пољско-шведски рат (1621-25): Швеђани узели Ригу (до 1710).
Октобар
[уреди | уреди извор]- октобар — Битка код Хотина: пољско-литванске и козачке снаге спречили Турке да заузму тврђаву. Догађај оставио утисак у Србији: "Ва лето 7129 ходише Турци на Леха и не получи ничто и вазвратише се дрехли, Господи поспеши"; Ивану Гундулићу ће ово бити почетна инспирација за еп "Осман".
- 5. октобар — Битка код Трнаве је у којој Бетлен наноси пораз хабсбуршким трупама (вон Тиефенбацх), а након чега он убрзо започиње мировне преговоре.
- 9. октобар — Пољско-турски рат (1620-21) је окончан Хотинским миром.
- октобар — Ходочасници и Вампоанази у Плyмоутху прославили жетву, што се данас сматра првим Даном захвалности.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 8. новембар — Сабор у Крајини: нема измирења између бана Франкопана и племства, које од краља тражи другог бана.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 31. децембар — Николсбуршки мир: Габријел Бетлен се одрекао угарског престола у замену за неколико округа.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Георгије Митрофановић у ово време обновио фреске у пећкој цркви св. Димитрија, такође и у хиландарској трпезарији ("најљепше српске фреске турског периода").
- Фердинанд II утврдио да се аустријске земље Хабсбурга наслеђују као јединствен "мајорат".
- Сељаци из Вардина се жале битољском кадији на зеленашење управника вакуфа и сакупљача пореза; такође у битољском крају због откупа велике количине жита наступила глад, па је идуће године забрањен приступ страних трговаца.
- Монаси из Далмације долазе у манастир Грабовац у Барањи.
- Тамблотов устанак на Филипинима.
- Фондацо деи Турцхи, свратиште и гето за турске трговце у Венецији.
- Јаничарски официр Субаши Бакр се побунио у османском Багдаду (држи га до 1623).
Рођења
[уреди | уреди извор]Смрти
[уреди | уреди извор]Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]