1618
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1618 на Викимедијиној остави.
| |
1618. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- јануар — Спроводи се Мадридски уговор: ускоци су протерани из Сења и углавном насељени у Оточац, Жумберак, неки у околину Пазина и испод Учке. Сењ ипак, мада у много мањој мери, остаје средиште гусарења.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 11. фебруар — Бискуп Петар Домитровић уступио унијатском епископу Симеону Вретањи гору Марчевицу на којој је саграђен манастир Марча.
- 26. фебруар — Млади Осман II доведен пучем на султански престо уместо неспособног стрица Мустафе I (до 1622).
Март
[уреди | уреди извор]- 8. март — Јохан Кеплер дошао до свог Трећег закона гибања планета око Сунца (објавио га догодине).
- 23. март — Угарски сабор у Пожуну, краљ Матија није дошао због болести, долази до сукоба између католика и протестаната.
Април
[уреди | уреди извор]- 10. април — Николо Донато је нови млетачки дужд, умире после 35 дана.
Мај
[уреди | уреди извор]- 7. мај — Седам притужби Манџурца Нурхација династији Минг представља објаву рата, следи привремено заузеће Фусхуна и још неких градова.
- 15. мај — Надвојвода Фердинанд изабран за новог угарског краља, Зигмонд Форгáцх нови палатин.
- 17. мај — Крчки провидур Антонио Приули је нови млетачки дужд (до 1623); у Венецији је завладала хистерија након што је откривена шпанска завера маркиза де Бедмара за заузеће града.
- 23. мај — Побуном Чеха против Хабзбуршке монархије, у Прагу, избио је Тридесетогодишњи рат. Чешки протестанти су избацили кроз прозор Прашке градске већнице намеснике хабзбуршког цара Фердинанда II.
Јун
[уреди | уреди извор]- 17. јун — Нови краљ Фердинанд обећава засебном крунидбеном завјерницом за Крајину и Славонију да ће Србе крајишнике изузети испод војних власти и потчинити их политичкој, војној и кривичној власти властеле преко посебне комисије.
Јул
[уреди | уреди извор]- 1. јул — Фердинанд крунисан за новог угарско краља (до 1637).
- 20. јул — Бечки бискуп и кардинал Мелцхиор Клесл ухапшен због слабог одговора на догађања у Чешкој.
- 23. јул — Обновљена Српска комисија за враћање Срба у Крајини феудалним господарима; рад комисије убрзо прекинут због устанка у Чешкој, наглашено да се Срби не смеју узнемиравати.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 4. септембар — Алпско село Плурс/Пиуро затрпано клизиштем, најмање 1000 мртвих.
- 19. септембар — Опсада Плзења: чешки протестанти заузели град.
- 26. септембар — Серавски мир окончава рат између Османлија и Сафавида, овим другима је преполовљен данак.
Октобар
[уреди | уреди извор]- октобар — Турци из Босне упадају у Покупску крајину (око Средичка и Јамнице) - бан Никола Франкапан одређује 9. 10. "пучки устанак" (мобилизацију) у Крајини.
- 9. октобар — Побуна православаца у Могиљову, протеран унијатски епископ Јосафат Кунцевич, пољско-литвански краљ Сигисмунд III Васа ће брутално угушити побуну.
- 29. октобар — Погубљен Сир Волтер Роли.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 9. новембар — Битка код Ломница, протестантска победа у Чешкој.
- 13. новембар — Први састанак Дордрехтског синода, бави се питањем арминијанизма.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 11. децембар — Руско-пољски рат (1609-1618): потписано Деулинско примирје између Русије и Пољске - Пољска-Литванија добија Смоленск и Черњигов, биће пуштен патријарх Филарет, отац цара Михајла I.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Наредба за гоњење разбојника у Кратову тражи да се ухапсе калуђери из манастира Лесново, Крива Река и Трново јер наводно помажу хајдуцима.
- Кинеско посланство поклонило чај руском цару.
Рођења
[уреди | уреди извор]Смрти
[уреди | уреди извор]Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
